"Banke u Srbiji neće naplaćivati čuvanje novca"

Objavljeno: 2021-01-13 12:55:00

Banke u Srbiji neće naplaćivati naknadu za čuvanje novca u dogledno vreme jer rizikuju da izgube deponente, smatraju stručnjaci

U Narodnoj banci Srbije kažu da u uslovima našeg finansijskog sistema nije opravdano zagovarati primenu negativnih kamatnih stopa, niti drugih naknada koje bi se negativno odrazile na štednju građana, ali i depozite privrede.

U Sloveniji postoji velika verovatnoća da će se u uvesti naknade za čuvanje novca što je pre nekoliko dana potvrdio i Blaž Brodnjak, prvi čovek slovenačke NLB koja je nedavno kupila Komercijalnu banku.

U mnogim evropskim zemljama kamate na štednju odnosno depozite su u minusu tako da građani i privreda bankama plaćaju to što drže novac kod njih. To kod nas još nije slučaj iako su kamate na štednju i ovde niske. U Sloveniji, na primer, postoji velika verovatnoća da će se u uvesti naknade za čuvanje novca, predviđa Brodnjak.On je izjavio za tamošnje medije da će se to verovatno uvoditi postepeno za gotovinske depozite veće od 100.000 evra. NLB ne namerava da ih uvodi za niže iznose.

Razlog je to što su, posle zatvaranja, povećani depoziti „jer ljudi nemaju gde da potroše novac i polažu ga u banke“.Za nas ova vest ne bi bila bitna da NLB nije postala vlasnik domaće državne Komercijalne banke u kojoj je baš zato položen i najveći iznos štednje od preko dve milijarde evra građana.

Da li je takav scenario moguć kod nas?

Rizik da banke izgube deponente

Teško. Malo je verovatno da bi se NLB, odmah nakon kupovine, odlučila na takav nepopularan potez. A i kad bi to uradila bilo bi pogođeno 8.736 uloga građana čija je visina veća od 100.000 evra. To je 0,2 odsto ukupnog broja štednih partija.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da ne veruje da će u dogledno vreme banke u Srbiji naplaćivati naknadu za čuvanje novca ako ni zbog čega drugog onda iz psiholoških razloga, jer rizikuju da izgube deponente.

„Vremena su takva i kamate su niske. Kada se smanji potrošnja povećava se štednja. Zato su banke prelikvidne i imaju novac koji im realno i ne treba. U slučaju dinarske štednje daleko smo od scenarija da banke naplaćuju ležarinu za novac kako se to kod nas kaže, jer je referentna kamata NBS jedan odsto, znači nije negativna. Što se tiče deviza znam da mnoge banke već sada naplaćuju kamatu od 0,05 odsto na tekući račun u evrima, a sa tog iznosa lako je otići u negativnu zonu”, smatra Grubišić.